Дугујемо захвалност Његовом Преосвештенству  Епископу источноамеричком Г. Иринеју што нам је скренуо пажњу на овај изузетно информативан чланак:

 

Српски обичаји – Васкршња јаја

Црвена боја хришћанства

Жељка Трнинић

 

Jедан француски мислилац једном је приликом рекао: „Хришћани су хришћани зато што верују у васкрсење из мртвих“, а то је у складу са речима апостола Павла који каже: „Ако нема васкрсења онда Христос није устао, а ако он није устао из мртвих онда је и празна вера наша“ (1 Кор. 15, 14). Ипак, хришћани знају да је Христос, ради људи и ради спасења сваког човека, васкрсао из мртвих.

Темељ црквеног живота и живота сваког хришћанина јесте вера у васкрсење. А васкршње јаје је управо знак Христовог васкрсења и знак радосне победе над смрћу, грехом и сваким злом. Ова неизрецива и божанска радост вечног живота и уништења смрти постаје лична победа и лична радост сваког хришћанина који учествује у васкршњим богослужењима и причешћује се. Ту радосну хришћанску веру у непролазност љубави и живота кроз васкрслог Христа црква је преносила од оног првог Васкрса до данас и у ту радост уводи све људе и народе.

Тако је и у српски народ ушао један од најлепших и најрадоснијих православних обичаја – фарбање васкршњих јаја. По традицији, домаћица васкршња јаја боји на Велики петак, а негде и на Велику суботу по чему се у неким крајевима та субота и назива Црвена. Све се ово чини у дане када се црква сећа најстрашнијих догађаја страдања и смрти Христове, а знајући да ипак постоји светло на крају тунела – светлост васкрслог Христа!

Јаја се фарбају тако што се домаћица најпре прекрсти и помоли Богу, јер Бог и јесте почетак свега и свему. Затим у посуду с водом, у којој ће кувати и фарбати јаја, може додати мало освештане васкршње или богојављенске воде. Док ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да буду обојена равномерно, а деца броје свеже офарбана јаја. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се ,,чуваркућа“, а у неким крајевима ово јаје се кува и боји посебно, на Велики Петак, а сва остала на Велику Суботу.

Пре фарбања јаја се могу шарати растопљеним природним воском. Пером за писање или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос васкрсе и ваистину васкрсе), цртају се крстићи, цветићи и друге маштовите фигурице. У новије време израђују се специјалне налепнице од папира или пластике које се такође могу лепити на јаја.

Иначе, прича о васкршњим јајима везује се за свету Марију Магдалину Мироносицу, која је са Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања и једна из групе жена којима се Христос по васкрсењу најпре јавио. Пошто је постала један од првих сведока васкрсења Христовог, она је путовала у Рим да проповеда јеванђеље и тамо, легенда каже, посетила цара Тиберија. Тада му је предала црвено јаје и поздравила га речима: ,,Христос Васкрсе“. Црвена боја симболизује Христову невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и радосна боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је првенствено боја хришћана и цркве, без обзира на то што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали ову боју да присвоје и компромитују.

На дан васкршњег славља на сто се поставља корпа са сламом или травом и са офарбаним јајима. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче, у чему посебно уживају деца. Приликом куцања изговара се ,,Христос васкрсе“, а одговара са ,,Ваистину васкрсе“. Куцање јајета и лом љуске која симболише окове, представља почетак новог живота. Тог дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, а тек онда осталим.

У неким српским крајевима сачуван је дирљив обичај да се фарбана васкршња јаја на побусани понедељак носе на гробове преминулих предака. То поново сведочи о вери и нади да су сви упокојени у светлости и наручју васкрслог Христа.

 

 

Ер Србија Ревија, 2014.

AirSERBIA Review Inflight Magazine,

(Official Journal: Belgrade, No. 244, Year 40/XL, April 2014, pp. 18-20)