SAINT SILOUAN THE ATHONITE

St. Silouan the Athonite was born Simeon Ivanovich Antonov, of Russian Orthodox parents who came from the village of Sovsk in Imperial Russia’s Tambov Governorate. At the age of twenty-seven, after a period of military service in the Imperial Russian Army, he left his native Russia and came to the monastic state of Mt. Athos (an autonomous peninsula in Greece) where he became a monk at the Monastery of St Panteleimon, known as “Rossikon”, an Orthodox monastery that houses Russian monks yet is, as all the Athonite monasteries, under the jurisdiction of the Patriarch of Constantinople. There, was given the name Silouan (the Russian version of the Biblical name Silvanus.)

An ardent ascetic, he received the grace of unceasing prayer and saw Christ in a vision. After long years of spiritual trial, he acquired great humility and inner stillness. He prayed and wept for the whole world as for himself, and he put the highest value on love for enemies. He became widely known as an elder. St Silouan died on September 24, 1938. His memory is celebrated on September 24.

Though barely literate, he was sought out by pilgrims for his wise counsel. His writings were edited by his disciple and pupil, Archimandrite Sophrony. Father Sophrony has written the life of the saint along with a record of St. Silouan’s teachings in the book Saint Silouan the Athonite.

Starets Silouan was canonized by the Moscow Patriarchate in 1992 and by the Ecumenical Patriarchate in 1987.

 

+++

СВЕТИ СИЛУАН АТОНСКИ

Свети Силуан Атонски (рус. Силуан Афонский; 1866—1938) је руски монах и светитељ, светогорски подвижник. Крштено име му је било Семјон Иванович Антонов.

Рођен 1866. године у селу Шовској у Тамбовској области. У Свету гору је дошао 1892. године. Замонашио се 1896. године, а велику схиму примо 1911. године у манастиру Пантелејмон. Већи део живота провео је на Каламаријском метоху, у Старом Русику, на економији. Познат је по томе да је од почетка свог монашког живота примањивао Исусову молитву.

Познат је по бројним молитвама и поукама за монахе. Неке од њих сабране су у књизи „Поуке старца Силуана“.

Умро 11/24. септембра 1938. године.

Московска патријаршија канонизовала га је 1992. године, за време Патријарха Алексија II а 1987. године исто је учинила и Цариградска патријаршија.