THE HOLY APOSTLE ANDREW THE FIRST-CALLED

Andrew, the son of Jonah and brother of Peter, was born in Bethsaida and was a fisherman by trade. At first he was a disciple of St. John the Baptist, but when St. John pointed to the Lord Jesus, saying, Behold the Lamb of God! (John 1:36), Andrew left his first teacher and followed Christ. Then, Andrew brought his brother Peter to the Lord. Following the descent of the Holy Spirit, it fell by lot to the first apostle of Christ, St. Andrew, to preach the Gospel in Byzantium and Thrace, then in the lands along the Danube and in Russia around the Black Sea, and finally in Epirus, Greece and the Peloponnese, where he suffered. In Byzantium, he appointed St. Stachys as its first bishop; in Kiev, he planted a Cross on a high place and prophesied a bright Christian future for the Russian people; throughout Thrace, Epirus, Greece and the Peloponnese, he converted multitudes of people to the Faith and ordained bishops and priests for them. In the city of Patras, he performed many miracles in the name of Christ, and won many over to the Lord. Among the new faithful were the brother and wife of the Proconsul Aegeates. Angered at this, Aegeates subjected St. Andrew to torture and then crucified him. While the apostle of Christ was still alive on the cross, he gave beneficial instructions to the Christians who had gathered around. The people wanted to take him down from the cross but he refused to let them. Then the apostle prayed to God and an extraordinary light encompassed him. This brilliant illumination lasted for half an hour, and when it disappeared, the apostle gave up his holy soul to God. Thus, the First-called Apostle, the first of the Twelve Great Apostles to know the Lord and follow Him, finished his earthly course. St. Andrew suffered for his Lord in the year 62 A.D. His relics were taken to Constantinople; his head was later taken to Rome, and one hand was taken to Moscow.

+++

СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ

Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе, апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. године. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.