The Protection of the Most Holy Mother of God

From time immemorial, the Church has celebrated the Most-holy Theotokos as the patroness and protectress of the Christian people, who, by her intercessory prayers, implores God’s mercy for us sinners. The help of the Most-holy Mother of God has been clearly shown numerous times, to individuals and to nations, in peace and in war, in monastic deserts and in densely populated cities. The event that the Church commemorates and celebrates today confirms the Theotokos’ consistent protection of Christian people. On October 1, 911 A.D., during the reign of Emperor Leo the Wise, there was an All-night Vigil in the Blachernae Church of the Mother of God in Constantinople. The church was full of people. St. Andrew the Fool-for-Christ was standing in the rear of the church with his disciple Epiphanius. At four o’clock in the morning, the Most-holy Theotokos appeared above the people, holding her omophorion outstretched as a protective covering for the faithful. She was clothed in gold-encrusted purple, and shone with an ineffable radiance, surrounded by apostles, saints, martyrs and virgins. St. Andrew said to Blessed Epiphanius: “Do you see, brother, the Queen and Lady of all praying for the whole world?” Epiphanius replied: “I see, Father, and am struck with amazement!” The Feast of the Protection was instituted to commemorate this event, and to remind us that we can prayerfully receive the unceasing protection of the Most-holy Theotokos in any time of difficulty.

+++

Покров Пресвете Богородице

Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!“ Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.