СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЛАЗАР, КНЕЗ СРПСКИ
Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).
СВЕТИ ЈЕФРЕМ, ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Као син једнога свештеника одмалена тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао у Свету Гору, када су родитељи хтели да га жене. Доцније се вратио и подвизавао се у Ибарској клисури и Дечанима. Када наста многоначелије и борба о првенство у држави, па нажалост и у цркви, Сабор изабра Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он се горко заплакао, но није се могао отказати. Он је венчао кнеза Лазара за цара 1382. године, отказао се престола и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу; но по смрти Спиридоновој, 1388. године, умоли га цар Лазар те се поново прими дужности. Управљао Српском црквом у тешко време Косовске пропасти и доцније до 1400. године, када сконча, у осамдесет осмој години свога живота, и пресели се ка Господу, кога је љубио. Мошти му почивају у манастиру у Пећи.
+++
THE HOLY GREAT MARTYR LAZAR [LAZARUS], PRINCE OF SERBIA
Lazar was one of the Serbian noblemen who ruled the Serbian empire after the death of Tsar Dušan. After the death of Tsar Uroš, Patriarch Ephraim crowned Lazar as the Serbian king. Lazar sent a delegation to Constantinople with the monk Isaiah to implore the patriarch to lift [remove] the anathema from the Serbian people. He fought against the Turkish powers on several occasions. Finally, on June 15, 1389 A.D., he clashed [fought] with the Turkish Emperor Amurat at Kosovo Polje [the Field of Blackbirds, Kosovo Polje] where he was beheaded. His body was translated to and interred in Ravanica, the monastery he founded [Zaduzbina] near Ćuprija, and was later translated to [New] Ravanica in Srem, and from there, during the Second World War (1942), it was translated to Belgrade and placed in the Cathedral Church of the Holy Archangel Michael, where it rests today incorrupt, extending comfort and healing to all those who turn to him with prayer.(*) St. Lazar restored the monasteries of Hilandar [Mt. Athos] and Gornjak. He built Ravanica and Lazarica [in Kruševac] and was a benefactor of the Russian monastery St. Pantaleon [Mt. Athos] as well as many other churches and monasteries.
(*) In 1989, on the occasion of the 600th anniversary of his martyrdom, St. Lazar’s relics were again translated to the Monastery of Ravanica in Ćuprija. —Trans.
SAINT EPHRAIM, PATRIARCH OF SERBIA
As the son of a priest, Ephraim yearned for a spiritual and ascetical life from an early age. He fled to Mt. Athos when his parents wanted him to marry. He later returned and lived a life of asceticism in the Ibar gorge and in the Monastery of Dečani [Kosovo]. When rivalry and war broke out concerning precedence in the state and, unfortunately, even in the Church, the Synod [Sabor] chose Ephraim to succeed the deceased Sava as patriarch in 1375 A.D. When he was informed of his election, he wept bitterly but was unable to refuse. He crowned Prince Lazar as Tsar in 1382 A.D., then renounced his throne and turned it over to Spyridon and again withdrew to the wilderness. Following the death of Spyridon in 1388 A.D., Tsar Lazar begged him to accept the throne again. He governed the Serbian Church in the difficult time of the defeat at Kosovo [1389 A.D.] until 1400 A.D. when he died in the eighty-eighth year of his earthly life and took up his habitation with the Lord, Whom he loved. His relics repose in the Monastery of Peć [Kosovo and Metohija].