THE HOLY GREAT-MARTYR MARINA

Marina was born in Pisidian, Antioch of pagan parents. At the age of twelve, Marina learned about the Lord Jesus Christ: how He became incarnate of the All-Pure Virgin and how He worked many miracles, suffered death on the Cross and gloriously resurrected. Her young heart became inflamed with love for the Lord and she vowed that she would never marry, and in her soul she further desired to suffer for Christ and be baptized in the blood of martyrdom. Her father hated her for her faith and did not consider her as his daughter. The imperial deputy, Olymbrius, learning from Marina that she was a Christian, at first desired that she would become his wife. When Marina refused, he ordered her to bow down before the idols. St. Marina replied: “I will neither bow down nor offer sacrifice to the breathless and dead idols, who do not recognize themselves and do not know that we honor or dishonor them. I will not give them the honor that belongs only to my Creator.” Then Olymbrius subjected Marina to harsh torture, and threw her into prison, completely covered with wounds and blood. In the prison Marina prayed to God. After her prayer, the devil appeared to her in the guise of a horrible serpent that entwined itself around her head. When she made the sign of the cross, the serpent burst apart and vanished. Then she was engulfed with a heavenly light, and it seemed to her that the walls and roof of the prison vanished, and a radiant, towering cross appeared. A white dove perched atop the cross, issuing forth a voice which said: “Rejoice Marina, rational [discerning] dove of Christ, daughter of Zion in the highest, for your day of rejoicing draws near.” Then, Marina was healed of all her wounds and pains by the power of God. The demented judge tortured her the following day, both in fire and in water, but Marina endured all, as though she were in another body. Finally, he condemned her to be beheaded. Before her death, the Lord Jesus appeared to her, accompanied by angels. She was beheaded during the reign of Diocletian; but in soul and power, she has remained alive in the heavens and on earth. A hand of St. Marina reposes in the Monastery of Vatopedi on Mt. Athos. There is also a monastery dedicated to St. Marina with a portion of her miracle-working relics, located atop Mount Langa in Albania, overlooking Lake Ohrid. Countless miracles have occurred and still occur in this monastery, witnessed not only by Christians, but by many Muslims as well. So much respect did the Turks have for this holy place, that they never dared disturb either the monastery or its property. At one time a Turk was the guardian of the monastery.

+++

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА

Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12. својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „не ћу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.“ И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.