THE FINDING OF THE HEAD OF SAINT JOHN THE BAPTIST

The great and glorious Baptist John was beheaded at the wish and instigation of the wicked Herodias, the wife of Herod. When John was beheaded, Herodias ordered that his head not be buried with his body, for she feared that this awesome prophet would somehow resurrect. Therefore, she took his head and buried it deep in the ground in a secluded and dishonorable place. Her maidservant was Joanna, the wife of Chuza, a courtier of Herod. The good and devout Joanna could not tolerate that the head of the man of God should remain in this dishonorable place. Secretly she unearthed it, took it to Jerusalem and buried it on the Mount of Olives. Not knowing of this, King Herod became frightened when he learned of Jesus and how He worked great miracles, and said: It is John, whom I beheaded: he is risen from the dead (Mark 6:16). After a considerable period of time, an eminent landowner came to faith in Christ, left his position and the vanity of the world and became a monk, taking the name Innocent. As a monk, he took up his abode on the Mount of Olives, in the exact place where the head of the Baptist was buried. Wanting to build a cell for himself, he dug deep and discovered an earthen vessel containing a head, which was mysteriously revealed to him to be the head of the Baptist. He reverenced it and reburied it in the same spot. Later, according to God’s providence, this miracle-working head traveled from place to place, then sank into the darkness of forgetfulness and was again rediscovered. Finally, at the time of Patriarch Ignatius, during the reign of the pious Empress Theodora (the mother of Michael and the wife of Theophilus), it was translated to Constantinople. Many miraculous healings occurred from the head of the Forerunner. It is important and interesting to note that, while he was still alive, John did no miracle (John 10:41), but that his relics have been endowed with miraculous power.

+++

ОБРЕТЕЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Велики и славни Крститељ Јован би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: „То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих“ (Мк 6, 16). После извесног времена неки знаменит властелин поверовавши у Христа, остави положај и сујету светску и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настани се на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Хотећи да зида себи ћелију, он копаше дубоко и нађе земљан суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је целива и закопа на том истом месту. По Божјем промислу та чудотворна глава доцније ишла је од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград. Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, „Јован не учини ниједно знамење“ (Јн 10, 41) а, међутим, његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ.