THE DORMITION [THE FALLING ASLEEP – THE ASSUMPTION] OF THE MOST-HOLY BIRTH-GIVER OF GOD (THEOTOKOS)

The Lord Who, on Mt. Sinai, gave the Fifth Commandment, Honor your father and your mother (Exodus 20:12), showed by His own example how one should respect one’s parents. Hanging on the Cross in agony, He remembered His Mother, and indicating to the Apostle John, He said to her: Woman behold your son (John 19:26). After that, He said to John: Behold your mother (John 19:27). And so, providing for His Mother, He breathed His last. John had a home on Mount Zion, in Jerusalem, in which the Theotokos then lived. She dwelt there to the end of her days on earth. By her prayers, kind guidance, meekness and patience, she greatly assisted Her Son’s apostles. She spent most of her remaining time on earth in Jerusalem, often visiting those places that reminded her of the great events and of the great works of her Son. She especially visited Golgotha, Bethlehem and the Mount of Olives. Of her few distant journeys, her visit to St. Ignatius the God-bearer [Theophorus] in Antioch is recorded; as is her visit to Lazarus (whom our Lord resurrected on the fourth day), the Bishop of Cyprus. She also visited the Holy Mountain [Athos], which she blessed; and she stayed in Ephesus with St. John the Evangelist [The Theologian] during the time of the great persecution of Christians in Jerusalem. In her old age, she often prayed to her Lord and God on the Mount of Olives, the site of His Ascension, that He take her from this world as soon as possible. On one of these occasions, the Archangel Gabriel appeared to her and revealed to her that she would find repose within three days. The angel gave her a palm-branch, which was to be carried in her funeral procession. She returned home with great joy, hoping in her heart to see her Son’s apostles just once more in this life. The Lord fulfilled her wish, and the apostles, borne by angels in the clouds, gathered together at the house on Mount Zion. With great rejoicing she saw them, encouraged them, counseled them, and comforted them. Then she peacefully gave up her soul to God without pain or physical illness. The apostles took up her coffin, from which a heavenly fragrance arose–and, in the company of many Christians, bore it to the Garden of Gethsemane, to the sepulchre of her parents, Saints Joachim and Anna. By God’s providence, the procession was concealed by a cloud from the evil Jews. Even so, Aphthonius [Anthony], a Jewish priest, grabbed the coffin with the intention of overturning it, but an angel of God severed both his hands. He then cried out to the apostles for help, and was healed upon declaring his faith in the Lord Jesus Christ. The Apostle Thomas was absent–again, according to God’s providence–in order that a new and all-glorious mystery of the Holy Theotokos would be revealed. On the third day, Thomas arrived and desired to venerate [kiss] the body of the Holy Most-pure One. But when the apostles opened the sepulchre, they found only the winding sheet: the body was not in the tomb! That evening, the Theotokos, surrounded by a host of angels, appeared to the apostles and said to them: “Rejoice, I will be with you always.” It is not exactly known how old the Theotokos was at the time of her Falling Asleep, but the overwhelming opinion is that she was over sixty years of age.

+++

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.