The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Christmas, 2020

The Holy Hierarchical Synod of the Serbian Orthodox Church

With all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church, to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy, and peace from God the Father and our Lord Jesus Christ and the Holy Spirit, with the joyous Christmas greeting:

Peace from God! Christ is Born!

Christ is born, glorify Him!
Christ is come from Heaven, welcome Him!
Christ is on earth, be lifted up!
Sing unto the Lord all the earth!

With these words Saint Gregory the Theologian begins his Nativity sermon, and these same words we, sixteen centuries later, sing in our services. Sing to the Lord, all the earth, for the joy prophesied by the Old Testament prophets (Isaiah 2:2-3; 9, 6; Jeremiah 23:5-6; Ezekiel 34:23; Micah 5:2) and the righteous (Genesis 12:3; 18:15) has been fulfilled. The most difficult task of man’s life is to comprehend how that announced and then fulfilled joy is not like any earthly joy; rather it represents the very essence of life and our faith. Every earthly joy and celebration is limited by time and space, but the joy of Christmas is an event which lasts, giving meaning to all of our relationships and our whole life here and now. This joy has manifested itself, it has begun, it is already given to us according to Christ’s words: “Your joy no one will take from you.” (St. John 16:22)

The birth of Christ reveals to us the Mystery of God’s unlimited love. Only God, Who is Love, (St. John 4:8) was able to humble himself and be born as a true Man, as the God-Man, without ceasing to be truly God and our Savior from sin as the source of evil, decay and death. In the Creed of our faith, we confess that the Incarnation has taken place for us and for our salvation, that “the Son of God has become the Son of Man so that in the end men could become sons of God,” as Saint Irenaeus of Lyons has said. Christmas is foremost a time when the Church powerfully and mightily glorifies that Good News with the words: “Today, God has come to earth, and man has ascended to heaven. Glory and thanks be to the One Who is newly born on earth, Who has made us earthly beings divine.” By His birth Christ brings the richness of divinity for us; He brings the indescribable joy to which the Church calls all peoples and all things: Sing to the Lord, all the earth!

Being children of God is the greatest Christian ideal, the ideal that needs to be constantly achieved and proven (I John 3:1-3). The entire Gospel points to this, beginning with the genealogy of Christ which witnesses to us that the Son of God, while remaining that which He is, becomes that which He was not (St. Matthew 1:1-23). While remaining true God, He becomes true Man. By this He has made all people who believe in Him and are baptized children of God. For if it is possible that the Son of God becomes the Son of Man, then it likewise is possible that sons of men become sons of God according to the gift of adoption to sonship. Our sonship to God is a direct consequence of the Incarnation of the Son of God and is shown as the highest manifestation of the love of God the Father towards mankind.

The angels greeted Christ’s birth with a song: “Glory to God in the highest, and on earth peace, goodwill towards men!” (St. Luke 2:14) This angelic hymn becomes life’s motto of faith and it moves us to action and creativity, to the movement out of passivity, for the glorification of God and the spreading of peace on earth are deeply and essentially creative human activities. Peace is one of the most often encountered terms in the Holy Scriptures (St. Matthew 5:9, St. Mark 5:34; St. John 16:33; Romans 15:13). Everything begins and ends with peace. The Lord has greeted all with peace, and with peace he has responded to the greetings. With the blessing of peace He departed from His disciples by saying: “Peace I leave with you, my peace I give to you; not as the world gives do I give to you. Let not your heart be troubled, neither let it be afraid.” (St. John 14:27-28) The Holy Apostle Paul begins and ends his every epistle lesson with the greeting of peace to the respective local churches. With the calling to peace, we begin serving the Divine Liturgy. And peace, our dear brothers and sisters, is a state of heart and soul. This Gospel and Christ’s peace, as many have attested, we have recognized in the life and deeds of the newly reposed Archpastor of our Church, Patriarch Irinej of blessed memory, as well as in the life of the two virtuous hierarchs of our Church, Metropolitan Amphilohije and Bishop Milutin, who also this year were translated into the Heavenly Kingdom. In the consciousness of the people and in the Church’s memory they will remain people of peace and good will, more precisely, as those through whom, in our days, Christ’s peace was manifested, the peace of the first and only King of peace (Revelation 1:5).

The message of today’s feast day of the birth in the flesh of the Son of God obliges us also to build peace all around us. We all know what it means when restlessness enters into our heart, when the lack of peace paralyzes the mind, when a person begins to run away from others and when he closes himself within his fragile fortress, being lost and weak for any good deed and for meeting with others. Today, certainly not by accident, we greet each other with the words: Peace from God, Christ is born! We are not seeking some uncertain, calculated, oftentimes ambiguous human peace, but rather, the peace of Christ which reconciles us with God the Father and with each other, a peace of conscience, that true feeling of the fulness of fulfilling the will of God. The opposite of that, the lack of peace which inflicts today’s people, is a consequence of spiritual emptiness and a life void of God’s joy and communion. 

The celebration of the birth of the Son of God is a feast day that has a plethora of traditions that attest to the richness of the historical existence of our people. We especially emphasize this in the year when we commemorate a century since the reestablishment and renewal of the Serbian Patriarchate at the Patriarchal Palace in Sremski Karlovci by the Hierarchical Assembly of the united Serbian Church. Still, it is necessary to point out that the meaning of Christmas is not simply as a historical remembrance, but rather it is an Event we celebrate as important for the life of every generation and every person. Our beautiful traditions are an integral part of every feast day, its colorful representation, but it is necessary that we reach the center around which the traditions are formed, so that they do not become some empty mechanical completion of certain works void of understanding. It sometimes happens that in focusing on the traditions the life-giving meaning of this Feast Day is overlooked and forgotten. The birth of the Son of God needs to awaken in every person a desire for repentance, and through repentance to clearly direct him toward the practical Christian life (St. Mark 1:15).  This concretely means our orientation toward a virtuous life and our progress in virtues, so that our faith does not stay as a dead letter on paper, having become just one of many ideologies, void of life’s strength and power. The Orthodox Faith is life lived according to the Gospel, by which people should recognize us (St. Matthew 5:16). Living a virtuous and sacramental life, a person becomes Christ-like, so that his words and deeds find their fulfillment in the Person of the Lord Jesus Christ. For this reason, it is necessary that the message about a virtuous life begins exactly on the day when the Son of God becomes Man and when our salvation begins (St. John 1:14). Christmas is the beginning of our edification in virtues. There are many of them, and they depend on each concrete person and historical moment. Still, they all rest on the triad of eternal and essentially important virtues, and these are: faith, hope and love (I Corinthians 13:13). they need to be a foundation upon which to build our growth into the stature of the fulness of Christ (Ephesians 4:13).

On this foundation of Christ’s love which has enlightened us today, we are called to have this love towards all, and not only love as a good attitude towards someone or something. That kind of love has little meaning. We are talking about love as a way of life. Furthermore, we are talking about love which is a way of God’s existence (I John 4:16), and we, being godlike (Genesis 1:27), are called to have this kind of love for each other. To have this kind of love means that if we want life, if we want existence, then we can have it only in the community of freedom and love with others. To see God in others is Christ’s calling. His words are that he who says he loves God, but hates another person lies. For “If someone says, ‘I love God,’ and hates his brother, he is a liar; for how can you love God, Whom you do not see, if you do not love the person you do see?” (I John 4:20)

Illuminated by that love, we are, this Christmas, together again with our brothers and sisters in Kosovo and Metohija – the cradle of our people. Their destroyed homes are also our homes, their burned homesteads are also our homesteads, the centuries-old churches and monasteries that have been destroyed are also our churches and monasteries. That is why we pray to our Lord that He grants strength to them and to us, sending them the words of encouragement that Christ gave to His disciples: “Do not fear, little flock!” (St. Luke 12:32)

We send Bethlehem’s greeting to all the fulness of our God-loving people throughout the world with a message to safeguard the Orthodox Faith, the language and alphabet, regardless which continent and in which country they might live. Be proud and dignified people! We are an ancient Christian nation, which through baptism, the inheritance of Saints Cyril and Methodious and of Saint Sava, enlightenment became a part of the culture of the entire Christian world.

Filled with that love, this Christmas we remember all those in distress and suffering, all people who have suffered injustice, and especially those who in these difficult days, in the midst of this terrible illness, have lost their most dear and loved ones. To them we send the words of consolation that we find in our Lord Jesus Christ, whose Birth we celebrate, in the Lord Who became a man for us and our salvation. The Lord Himself has gone through the path of death, asking the Father to glorify Him, which the Father does by resurrecting Him from the dead by the Holy Spirit (St. John 12:28). That is why the Lord tells all of us not to fear, because those who are united with Christ, even though they die, yet they will live (St. John 11:25).

The love of the newly-born God-Child reminds and invites us to give thanks in these days of great temptation to the doctors and all the medical staff who selflessly endeavor to help everyone, oftentimes even at the expense of their own lives. In this way, through their unselfish sacrifice, they show that indeed they are God’s children, ready to hear and fulfill the words of Christ that greater love has no one than this, to lay down one’s life for his friends (St. John 15:13).

This love and sacrifice oblige us to call upon you and to appeal to you, our dear spiritual children, that in these challenging days for the entire human race you safeguard your health and your life, and that you protect others in the way recommended by the health services of our homeland and the countries where our people live throughout the world. Doing this, you do not show a lack of faith or little faith; instead, you demonstrate that you respect the holiness of life, that you love your neighbor and that you love the Lord Who is Life Himself.

Celebrating in this kind of love of our Lord, let us rejoice in God and Christmas and let us glorify Christ the Divine Child as the only thing new under the sun (II Corinthians 5:17). If sadness has pressed upon our hearts this entire year, may joy be born in them today for we celebrate the Birth of the greatest Joy, the Birth of the Son of God Jesus Christ! If during this year hatred, pride and malice have poisoned our hearts, let us expel this poison from them today, for we celebrate the Birth of the heavenly Love, His incarnation in human nature!

May this Christmas, our dear spiritual children, bring to your homes peace, love, unity, joy and blessing in all the days of your life! May the newborn God-Child Christ grant repentance and readiness to forgive! If there be among you even today those who are quarreling, we call upon them in the joy of Christmas to ask for forgiveness of each other, husband from his wife, wife from her husband, children from their parents, parents from their children, neighbor from his neighbor. We must ask for forgiveness of each other if we wish to belong to God and to have Christmas as joy, happiness and blessing, and for us to be all these in Him.

With these wishes and prayers to the Divine Child Christ, we wish you every true good in the New Year 2021, greeting you with the joyous Christmas greeting which carries in itself the glorification of God in heaven, and on earth peace and good will among men.

PEACE FROM GOD – CHRIST IS BORN!

Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Christmas, 2020.

Your intercessors before the cradle of the divine Christ-Child:

Metropolitan of Dabro-Bosna CHRYSOSTOM, president of the Holy Hierarchical Synod and Locum-tenens of the throne of the Serbian Patriarchs

Metropolitan of Zagreb and Ljubljana PORFIRIJE

Bishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Canada MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Zicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla FOTIJE
Bishop of Mileseva ATANASIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Düsseldorf and Germany GRIGORIJE
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Eastern America IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Bihac-Petrovac SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Bishop of Nis ARSENIJE
Bishop of Buenos Aires and South Central America KIRILO
Bishop of Australia and New Zealand Metropolitanate SILUAN
Bishop of Dalmatia NIKODIM
Bishop of Osek-Polje and Baranja HERUVIM
Bishop of Zahumlje and Hercegovina DIMITRIJE

Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Remezijan STEFAN
Vicar Bishop of Mohac ISIHIJE
Vicar Bishop of Diokleia METODIJE

THE ORTHODOX ARCHDIOCESE OF OCHRID:

Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polog and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregalnica MARKO
Vicar Bishop of Stobi DAVID

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2020. године

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се рађа – прослављајте Га!
Христос с неба – сусрећите Га!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!

Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22).

Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо!

Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду.

Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14, 27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5).

Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.

Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Сремским Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13).

На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штавише, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20).

Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32).

Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света.

Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25).

Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн 15, 13).

Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот.

Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи!

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу.

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Source / Извор: http://www.spc.rs/eng/nativity_encyclical_serbian_orthodox_church_2020 01/05/21